Tako se dogodilo i Lidiji, koja je sa 20 godina izgubila oca u teškoj saobraćajnoj nesreći, ne sluteći da će na dan njegove sahrane saznati šokantnu istinu.

Dok su Lidija i njena majka neutješno plakale, nepoznata devojka u crnini stajala je po strani, vidno potresena. Bila je nepoznata – a ipak je plakala kao da je izgubila nekog bliskog.

“Nisam je poznavala, ali mi je ličila na mene. Pitala sam baku ko je ona, a baka je samo rekla: ‘Niko’. Nisam mogla da se pomirim s tim odgovorom”, priča Lidija.

Nakon sahrane, Lidija je prišla devojci i pitala je kako poznaje njenog oca. Uslijedio je šok života.

“Spustila je glavu i tiho rekla: ‘On je bio i moj otac’. Zanijemila sam.”

Lidija nije željela da pravi scenu na sahrani, ali nije mogla da mirno spava. Pokušala je da razgovara s majkom, ali je naišla na zid poricanja. Zato se obratila baki, koja je – nevoljno – otkrila jezivu istinu.

“Otac je imao vezu prije moje majke. Ta žena je zatrudnila, ali se on ipak oženio mojom majkom, koja je takođe ostala trudna. Vezama nikada nije došao kraj. Imao je dvije kćerke – mene i Lenku – razmak između nas je svega šest mjeseci.”

Otac nikada nije priznao drugo dijete, ali je održavao kontakt sa tom porodicom. Kada bi Lidijina majka i ona odlazile same na more, on bi to vreme koristio da bude sa Lenkom i njenom majkom. Baka je sve znala – ali je ćutala.

“Rekla mi je da je štitila svog sina, ali meni to nije bilo utjeha. Osjećala sam se izdano, izgubljeno, kao da više ništa u mom životu nije bilo stvarno.”

Dva mjeseca nakon očeve smrti, Lidija je kontaktirala Lenku preko društvenih mreža. Sastale su se u tajnosti.

“Znala je za mene godinama. Vidjela me je još kad je krenula u srednju školu, ali joj je baka zabranila da mi priđe. O meni je znala sve, ja o njoj ništa.”

Uprkos teškom početku, dvije sestre su se zbližile.

“Lenka je divna. Zahvaljujući njoj naučila sam da praštam. Pomagala mi je oko učenja, ja sam joj davala garderobu. Postala je dio mog života, iako to nikome nisam priznala – ni majci, ni baki.”

Iako je bila povređena, Lidija priznaje da je u nekom trenutku počela da razumije svog oca.

“Možda sam ga osuđivala prerano. Možda ni ja nisam mnogo drugačija od njega – i ja vodim paralelni život, krijem sestru od porodice. Ali Lenka mi znači i ne mogu da je izgubim.”